Lekcija 5. Lične zamenice

U italijanskom jeziku, postoji nekoliko vrsta zamenica:

• lične zamenice (i pronomi personali)
• prisvojne zamenice (i pronomi possessivi)
• pokazne zamenice (i pronomi demonstrativi)
• neodređene zamenice (i pronomi indefiniti)
• relativne zamenice (i pronomi relativi)
• upitne zamenice (i pronomi ineterrogativi).

Lične zamenice u funkciji subjekta glase:

Napomena: 

• U trećem licu jednine, egli se upotrebljava samo za osobe muškog roda, a esso samo za predmete i životinje  muškog roda. Ella je zastareo oblik zamenice, izlazi iz upotrebe, a u upotrebi se još može naći samo za osobe ženskog roda; essa se odnosi i na osobe ženskog roda i na predmete i životinje ženskog roda. 
• U govornom jeziku danas se za ljudska bića najviše upotrebljavaju oblici: lui, lei, loro.

• Kada se persira jednoj osobi, koristi se treće lice jednine, a zamenice je Lei. U množini se persira sa Voi ili Loro, s tim što je Loro gramatički ispravnije.

Lei come si ciama ? Kako se Vi zovete? (persiranje jednoj osobi)

(Io) Mi chiamo Marco. Zovem se Marko.

Lei come si ciama ? Kako se Vi zovete? (persiranje jednoj osobi)

(Io) Mi chiamo Ana. Zovem se Ana.

Come si chiama lei? Kako se ona zove?

(Lei) Si chiama Ana. Zove se Ana.

Come si chiama lui? Kako se on zove?

(Lui) Si chiama Marco. Zove se Marko.

Come ti chiami (tu)? Kako se (ti) zoveš?

(Io) Mi chiamo Ana. Zovem se Ana.

Loro come si chiamano? Kako se Vi zovete? (persiranje većem broju osoba)

(Noi) Ci chiamiamo Marco e Carlo? Zovemo se marko i Karlo.

Come si ciamano loro? Kako se oni/one zovu?

(Loro) Si ciamano Marco e Carlo. Zovu se Marko i Karlo?

(Loro) Si chiamano Ana e Cristina. Zovu se Ana i Kristina.

Come vi chiamate (voi)? Kako se (vi) zovete?

(Noi) Ci chiamiamo Marco e Ana. Zovemo se Marko i Ana.

Napomena: mi, ti, si; ci, vi, si - povratna zamenica se, sebe. Pogledati Lekcija 19. Povratne zamenice

Video lekcija 1.

Lekcija 4. Određeni i neodređeni član

Član se ne upotebljava samostalno, već stoji uz imenicu i bliže je određuje. Može da se nađe i ispred prideva koji prethodi imenici. Postoje određeni i neodređeni član.

Određeni član ukazuje da se imenica kojoj on prethodi može smatrati poznatom kako govorniku, tako i njegovom sagovorniku. Određeni član ima oblike za muški i ženski rod, za jedninu i množinu. Određeni član se slaže sa imenicom u rodu i broju. Oblik određenog člana zavisi i od slova  kojom reč (imenica ili pridev) počinje.

                   

Za muški rod jedine, određeni član

• ispred imenica koje počinju suglasnikom (izuzev gn, pn, ps, s + suglasnik, z, x, j) je il
• ispred imenica koje počinju sa gn, pn, ps, s + suglasnik, z, x, j je lo
• ispred imenica koje počinju samoglasnikom je l'.

U množini

• il prelazi u i
• l' prelazi u gli (lji)
• lo prelazi u gli.

Primeri:

• il ragazzo - i ragazzi ( dečak - dečaci)
• il coltello - i coltelli (nož - noževi)
• il fratello - i fratelli (brat - braća)
• il signore - i signore (gospodin - gospoda)
• lo scolaro - gli scolari (učenik - učenici)
• l' amico - gli amici (prijatelj - prijatelji)

Za ženski rod jednine, određeni član

• ispred imenica koje počinju suglasnikom je la
• ispred imenica koje počinju samoglasnikom je l'.

U množini

• la prelazi u le
• l' prelazi u le.

Primeri: 

• la signora - le signore (gospođa - gospođe)
• la signorina - le signorine (gospođica - gospođice)
• la scolara - le scolare (učenica - učenice)
• la lettera - le lettere (pismo-pisma)
• l' amica - le amiche (prijateljica - prijateljice)
• l' aula - le aule (učionica - učionice)

Neodređeni član se upotrebljava ispred pojmova koji su nepoznati sagovornicima i onih koji se prvi put pominju u tekstu. Neodređeni član ima posebne oblike za muški i ženski rod jednine, ali nema oblike za množinu.

Neodređeni član za muški rod jednine,

• ispred imenica koje počinju suglasnikom (izuzev gn, pn, ps, s + suglasnik, z, x, j) je un
• ispred imenica koje počinju sa gn, pn, ps, s + suglasnik, z, x, j  je uno
• ispred imenica koje počinju samoglasnikom je un.

Neodređeni član za ženski rod jednine

• ispred imenica koje počinju suglasnikom je una
• ispred imenica koje počinju samoglasnikom je un'.

Primeri:

• un ragazzo - jedan/neki dečak
• uno scolaro - jedan/neki učenik
• un' amico - jedan/neki prijatelj
• una signora - jedna/neka gospođa
• una scolara - jedna/neka učenica
• un' amica - jedna/neka prijateljica

Lekcija 3. Rod i broj imenica

U italijanskom, kao i u srpskom jeziku, imenice su one reči koje označavaju imena lica, životinja, stvari ili mesta. Imenice u italijanskom imaju samo dva roda, muški i ženski, za razliku od srpskog jezika koji ima i srednji rod.

Imenice muškog roda se u jednini završavaju na -e i -o. U množini i -e i -o se menjaju u -i.

Primeri:

• ragazzo - ragazzi (dečak, momak - momci, dečaci)
• fiore - fiori (cvet - cvetovi)
• padre - padri (otac - očevi)
• amico - amici (prijatelj - prijatelji)
• libro - libri ( knjiga - knjige)
• mare - mari (more - mora)
• tavolo - tavoli (sto - stolovi)
• scolaro - scolari (učenik - učenici)
• fratello - fratelli (brat - braća)
• maestro - maestri (učitelj - učitelji)
• coltello - coltelli (nož - noževi)
• signore - signori (gospodin - gospoda)

Imenice ženskog roda se u jednini završavaju na -a i -e. U množini, -a se menja u -e, a -e u -i.

Primeri:

• scuola - scuole (škola - škole)
• ragazza - ragazze (devojčica, devojka - devojčice, devojke)
• signora - signore (gospođa - gospođe)
• posta - poste (pošta - pošte)
• madre - madri (majka - majke)
• scolara -scolare (učenica - učenice)
• sorella - sorelle (sestra - sestre)
• ferita - ferite (rana - rane)
• matita - matite (olovka - olovke)
• scienza /šenca/ - scienze /šence/ (nauka - nauke)
• maestra - maestre (učiteljica - učiteljice)
• donna - donne (žena - žene)
• lettera - lettere (pismo - pisma)

Napomena: Rod imenica u italijanskom jeziku ne poklapa se uvek sa rodom imenica u srpskom jeziku. Osim toga, imenice koje su u srpskom jeziku srednjeg roda, u italijanskom jeziku  su ili muškog ili ženskog roda.

Lekcija 2. Pravila za čitanje

Italijanski jezik je veoma lak za čitanje. Postoje utvrđena pravila kojih se treba pridržavati i ja ću ih ovde izneti u sažetom obliku a zatim ću ih malo pojasniti.

    c = k
   ce = će
    ci = ći
 che = ke
 chi  = ki
     g = g
   ge = đe
    gi = đi
 ghe = ge
  ghi = gi
   gli = lj
   gn = nj
     h = piše se ali se ne izgovara
   qu = ku (u zvuči kao naše v)
     s = z (između samoglasnika; iza suglasnika g, l, m, n, r)
 sce = še
  sci = ši
   ss = s
    x = ks
    z = c ili dz

Italijansko slovo c se čita dvojako:

1. Kada se nalazi ispred samoglasnika a, o, u ili ispred bilo kojeg suglasnika čita se kao naše k.

Primeri: barca (barka) – čamac 

               sicuro (sikuro) – siguran
               credere (kredere) – verovati

2. Kada se nalazi ispred samoglasnika e ili i čita se kao naše ć.

Primeri: cena (ćena) – večera

               cima (ćima) – vrh

Napomena: Ako se posle ci nalaze samoglasnici a, o, u, tada se ci izgovara kao ć, na primer: bacio (baćo) – poljubac, pancia (panća) – stomak

Italijansko slovo g se takođe čita dvojako:

1. Kada se nalazi ispred samoglasnika a, o, u ili ispred bilo kojeg suglasnika čita se kao naše g.

Primeri: grande (grande) – veliki

               gamba (gamba) – noga

               guanto (guanto) – rukavica

               golfo (golfo) – zaliv

               aghi (agi) – igle

2. Kada se nalazi ispred samoglasnika e ili i čita se kao naše đ.

Primeri: Germania (đermania) – Nemačka

               gita (đita) - izlet

Napomena: Ako se posle gi nalaze samoglasnici a, o ili u, tada se gi izgovara kao naše đ, na primer: giardino (đardino) – vrt, giorno (đorno) – dan, giustizia (đusticia) – pravda, giuco (đuko) – mazga.

Ako posle suglasnika gl dođe samoglasnik i, tada se gl čita kao naše lj, npr. egli (elji) – on.

Suglasnici gn čitaju se kao naše nj, na primer, ogni (onji) - svaki.

Italijansko slovo s:

1. Čita se kao naše s kada se nalazi na počletku reči ili ako se nalazi između jednog samoglasnika i suglasnika.

Primeri: sale (sale) – so
               sole (sole) – Sunce

               schiavo (skiavo) – rob

               maestro (maestro) – učitelj

2. Čita se kao naše z ako se nalazi između dva samoglasnika.

Primeri: casa (kaza) – kuća
               poesia (poezia) – pesma
               riposo (ripozo) – odmor

3. sc ispred samoglasnika e ili i čita se kao naše š.

Primeri: scelta (šelta) – izbor

               pesce – riba

Napomena: Ako se posle sci nalaze samoglasnici a, o ili u, tada se sci izgovara kao š, na primer: sciagura (šagura) – nesreća, scienza (šenca) – nauka.

Italijansko slovo q čita se kao naše k, na primer, cinque (ćinkue) – pet

Italijansko slovo z čita se kao naše dz ili c, na primer: giustizia (đusticia) – pravda, grazia (gracia) – milost.

Italijansko slovo h se ne izgovara. 

Sva ostala slova čitaju se isto kao i u srpskom jeziku.

Primeri: amare (amare) – voleti

               barba (barba) – brada

               Dio (dio) – Bog

               fare (fare) - činiti, raditi

               luna (luna) – Mesec (nebesko telo)

               madre (madre) – mama

               nave (nave) – lađa

               nero (nero) – crn

               oro (oro) – zlato

               padre (padre) – otac

               pera (pera) – kruška

               re (re) kralj

               roba (roba) – stvar

               toro (toro) – bik

               vino (vino) – vino

U italijanskom jeziku nailazimo u nekim rečima na udvojene suglasnike (bb, cc, dd, gg, ll, mm, nn, pp, rr, ss, tt, vv, zz). Svi udvojeni suglasnici čitaju se kao da nisu udvojeni, samo se izgovor suglasnika malo otegne:

• cc, ako se nalazi ispred a, o, u ili ispred bilo kojeg suglasnika čita se kao naše k (malo otegnuto), a ako se nalazi ispred samoglasnika e ili i, čita se kao naše ć;
•  gg, ako se nalazi ispred a, o, u ili ispred bilo kojeg suglasnika čita se kao naše g (malo otegnuto), a ako se nalazi ispred samoglasnika e ili i, čita se kao naše đ; 
•  ss se uvek čita kao s (malo otegnuto);
• zz  čita se uvek kao naše c ili dz (malo otegnuto);
• ostali udvojeni suglasnici čitaju se kao u srpskom jeziku, kao jedan suglasnik malo otegnut (bb = b, dd =d, ll = l, mm =m, nn =n, pp = p, rr = r, tt = t, vv =v).

Primeri: abbandonare (abandonare) – napustiti

               ricco (riko) – bogat

               addebitare (adebitare) – zadužiti

               aggressione (agresjone) – napad

               oggi (ođi) – danas

               bello (belo) – lep

               immortale (imortale) – besmrtan

               penna (pena) – pero

               supplemento (suplemento) – dodatak

               errore (erore) – greška

               fossa (fosa) – jama

               frutta (fruta) – voće

               ovvero (overo) – ili

               pezzo (peco) – komad

Napomena:

                     sete (sete) – žeđ                          sette (sete) – sedam

                     pena (pena)  – patnja                  penna (pena) – pero, hemijska olovka

               

               

Lekcija 1. Italijanska abeceda

L’ALFABETO ITALIANO

A a       a (a)

B b       bi (bi)

C c       ci (ći)

D d       di (di)

E e        e (e)

F f         effe (efe)

G g        gi (đi)

H h        acca (aka)

I I           i (i)

L l          elle (ele)

M m       emme (eme)

N n        enne (ene)

O o        o (o)

P p        pi (pi)

Q q        cu (ku)

R r         erre (ere)

S s         esse (ese)

T t          ti (ti)

U u         u (u)

V v         vi/vu (vi/vu)

Z z          zeta (zeta)

Pored ovih slova, u italijanskom se upotrebljavaju i sledeća strana slova:

• J  j   i lunga (i lunga)
•  K k   cappa (kapa)
•  X x   ics (iks)
• Y y   ipsilon/ i greca (ipsilon/i greka)
• W w doppio vi/vu (dopio vi/vu)

Ovako, kako je to ovde naznačeno, čitaju se slova samo kada se nalaze pojedinačno, a kada se nalaze u rečima za njihovo čitanje važe pravila sa kojima se upoznajemo u lekciji 2.

"i lunga" znači "i dugačko"
"doppio vi" znači "duplo ve
"i greca" znači "grčko i"

O italijanskom jeziku

Italijanski jezik je jedan od evropskih jezika i po svom značaju spada u svetske jezike. Po svom sastavu i sličnosti reči, najbliži je latinskom jeziku i kao takav može da posluži kao osnova za učenje svih ostalih romanskih jezika.

Ponte Vecchio, Florence, Italy

Italijanski je službeni jezik u Italiji i San Marinu, kao i u švajcarskim kantonima Tićino i Griđoni. Italijanski je, uz latinski, drugi službeni jezik u Vatikanu. Uz slovenački je služben i u slovenačkim primorskim opštinama Koper, Izola i Piran, a uz hrvatski se koristi u Istri gde živi italijanska manjina. Dosta je raširen među potomcima iseljenika u Astraliji, Sjedinjenim Američkim Državama i Luksemburgu. Takođe je široko razumljiv i podučavan na Malti, gde je do 1934. godine bio službeni jezik kada ga je zamenio engleski jezik. Mnogo manje se govori u bivšim afričkim kolonijama Italije, kao što su Libija, Somalija i Eritreja.

Moderni italijanski jezik pojavljuje se prvi put u književnosti u 13. veku, kada je Dante Aligjeri napisao svoju "Božanstvenu komediju" na novom italijanskom jeziku.To je bio zapravo toskanski dijalekt iz okoline Firence, Pize i Sijene, koji je kasnije obogaćen uticajima Sicilije, Rima i drugih regiona.